СРПСКИ БИСЕРИ

 
 
 
 
 
 
                         У ИЗРАДИ 
 
 
Најлепше фреске манастира Високи Дечани 14. век припремио Срђан Костић преузето са : https://www.youtube.com/watch?v=qTF68G84Gg0
Најстарији помен Срба односи се на античку грчку збирку натписа ( скупљени записи на гробним плочама, споменицима, посудама, итд.) из 446. године пре Христа и гласи Сербилиес . Олга Луковић Пјановић, у делу Срби, народ најстарији, износи низ примера из Збирке потврђујући распрострањеност и старину српског имена у антици: Сурбис, Србин (4428), Сурбиос (4429), Урна србина Стефана (3378), Серб, Србин (3702), Антоније Србин, (2187), Лука Србин (2244), Србин Руфус (4152), Тито /Титус/ Србин (5101), Д. Србин (5821), Србин Фабије (6752), Србин Виталије (8572), Србину (1952). У збирци Грчки натписи Сицилије и Италије налазимо, између осталих, следеће натписе: Српкиња Еконимија (5995), Српкиња Онасиђа (335), Србин (1032), Сербанда, Србенда (2098), Сербелија, (2343), Сербатос (1048).
Pored mnogih dragocenosti koje čuva Istorijski muzej Srbije, izdvaja se mali, ali po važnosti neprocenjiv predmet. U pitanju je zlatni pečat srpskog kneza Strojimira iz devetog veka, koji je pronađen 2006. godine na aukciji u Nemačkoj. Pečat se čuva u depou Muzeja, a naredne godine biće u stalnoj postavci Istorijskog muzeja. Ovaj jedinstveni predmet pravljen je u nekoj od vizantijskih carskih zlatara u Solunuili Carigradu, a njegovo pronalaženje dokazuje da je u devetom veku postojala srpska državna administracija. U tom periodu vladala je dinastija Vlastimirović, a pečat je pripadao Strojimiru, prvom vladaru iz te dinastije. To potvrđuje i natpis na njemu ispisan na grčkom "Bože, čuvaj Strojimira". "Pečat može da se smatra da je jedini sačuvani artefakt ovakve vrste državotvorne vrste kod nas. Ovim pečatom knez Strojimir je zatvarao svoja pisma, zatvarao je administraciju, državna dokumenta", kaže direktorka Istorijskog muzeja Srbije Dušica Bojić. Od zlata, kupastog oblika sa alkom na vrhu, težak je 15,46 grama. Tadašnje državno rukovodstvo preko konzulata Srbije u Minhenu otkupilo je stari pečat za 20.000 evra. Konzervator restaurator Istorijskog muzeja Srbije Boban Veljković kaže kada je pečat Strojimirov prvi put došao u njegove ruke u prepoznao je da je od zlata po težini... Ovaj prilog je od Brane Dragutinovića
Da je Prvi Srpski Bukvar napisao Inok Sava, a štampan je kod Mletačkog štampara Đ. A. Rampaceta u Veneciji 1597 god, posle čega ga je pratila zlehuda sudbina zaborava i nemara. O Savi Inoku ne zna se ništa više nego da je bio rodom iz Paštrovića i jeromonah manastira Dečani. Na prvoj stranici Srpskog Bukvara je štampana azbuka, slede samoglasnici, zatim slogovi, imena svih slova (az, buke, vede…). Srpski Bukvar Inoka Save je nastao u doba kada je malo koja Evropska zemlja i kultura raspolagala sopstvenim učilima, pismenima, abecedarima, azbučnicima.On najviše fascinira svojom metodikom, jer je prvi put u Evropi primjenjen fonetski princip čitanja. Srbi su se zlopatili učeći se pismenosti iz tuđih pismenoslova, jer nisu znali da već više od dva veka imaju sopstvenu knjigu po kojoj su mogli da uče da čitaju i pišu Srpski. Prvi Srpski Bukvar, ostao je potpuno nepoznat sve do 1893 godine, a u Srpsku kulturnu baštinu uvršten je, tridesetak godina kasnije, kada ga je Ljuba Stojanović stavio u Katalog Narodne biblioteke.