БЕОГРАД

 
 
              STRANICA JE U IZRADI
 
 
 
 
 
 
     Beše nekad...u dvadesetom veku.
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
O kafani kao instituciji koja balansira na tankoj niti između veselja i tuge ispisane su mnoge pesme. Mnogi su sve potrošili uživajući u dobroj muzici. Bez dobrog pevača i orkestra nije se mogla zamisliti Beogradska kafana, između dva svetska rata. Uz dobar roštilj i poneki špricer ostajalo se do zore. Ove pesme podsećaju na kafanu i kafanski ambijent Starog Beograda.

Kafanske pesme starog Beograda.mp3

 
 
 
 
 
 
 
 
Скадарска улица, дужине око 500 метара, налази се у најстрожем центру Београда. Због близине Народног позоришта, ту су крајем 19. и почетком 20. века становали многи глумци. Уз глумце су наравно дошли и други уметници, песници, писци, сликари. Сама "Скадарлија" је краћа и протеже се од Булевара деспота Стефана до Улице Страхињића Бана. Иначе, према подацима из публикације "Београд и његове улице" Данила Радојевића (Туристичка штампа, 1966.) улица је тако именована 1872. године, а како се звала пре тога, не зна се. Познато је да глумци (вероватно због треме) не једу ништа пре представе. Прилика да се нешто презалогаји, а и попије, је управо после представе, када падне тензија и већ се ближи поноћ. Због тога су у Скадарлији никле многе кафане, неке од најстаријих у Београду. Ту су зоре дочекивали уметници који су ушли у историју српске културе: Ђура Јакшић, Добрица Милутиновић, ... У Скадарлији је неко време живео наш познати писац и сликар Момо Капор. Скадарлија је била слабо осветљена, поплочана калдрмом, како је то био обичај у турско доба. Тај старински изглед задржан је и данас, само је простор између камења заливен бетоном. Тако је и настао стих: „Ноћу, кад је ситни сат, идеш Скадарлијом, да поломиш врат!“ Иначе ту је певао Тома Здравковић, а ваљало би споменути и Дивну Костић и Олгу Јанчевецки које су певале у кафани Велика Скадарлија.

DEVET BISERA SKADARLIJE.mp3