"МИЛОРАДОВ КУТАК"

 
 
 
 
 
 
                       "ЈЕ U IZRADI"
 
 
 
 
 
 
Zdravo Milorade... Stariji si za godinu dana, al' to nije neka strašna mana, već se raduj životu i sreći, divan poklon, ne treba ti veći... Napisao Nemanja Juna 11 2019
 
 
 
 
 
 
Postoji ona čuvena zagonetka koja kaže: “Tvoje je, ali ga svi drugi više koriste nego ti”. Moja majka obožava da ga koristi kada pobesni na mene, prijatelji jer su im se smučili moj “mlitavi” nadimci Mića i Miki, jer da se ne lažemo koliko ljudi poznajete koji su u dvadesetim godinama i koji se zovu Milorad, i u formalnim mejl prepiskama sa čuvenom formulacijom: “Dragi Milorade”. Dok sam bio mlađi tešio sam sebe jer je moje ime složenica od Milo + Rad i da sam milo i radno dete, što nije daleko od istine. Na kraju krajeva u 21. veku kada je narcizam doživeo svoj vrhunac jedino što mi je ostalo da se oslonim na devizu: “Hvalite me usta, kad već neće niko drugi”. I tako već 29 godina šetam sa imenom Milorad. Uglavnom se ljudi nasmeju kada im kažem kako se zovem i to najčešće zbog moje fizičke pojave koja, da se ne lažemo brat bratu, nije najmuževnija i nekako ne ide uz moj karakter. U prevodu ja sam hodajuća eklektika. Uvek me je zanimalo da li bih bio drugačiji da sam dobio drugo ime i da li ime koje nosim me toliko obeležava? U eri kada su neobična imena u modi i kada više niste sigurni da li je u pitanju kućni ljubimac, predmet ili opis neke klimatske katastrofe, jedan Milorad je više nego neobičan. Deca danas dobijaju imena po stranama sveta, voću, drveću, cveću, vrstama biljaka, mitološkim stvorenjima, ličnostima iz Starog i Novog zveta, po likovima iz serija itd. Studija sprovedena na Državnom univerzitetu u San Dijegu pokazala je da Amerikanci sve češće daju deci neobična imena, i istraživači tvrde da to može da vodi ka narcisoidnom ponašanju koje izdvaja takvu decu iz gomile. Ime je danas postalo brend i neki ljudi često menjaju ime i u neformalnom predstavljanju jer ih je sramota sopstvenog “zastarelog” ili običnog imena, a onda se postavlja pitanje - da li je ime dobijeno po nekom grčkom božanstvu vrednije od tradicionalnog srpskog imena? Moj pokojni deda Milorad, iako je bio preke naravi, kako tvrde moji roditelji, ostavio je dubok trag u njihovim životima kada su odlučili da po njemu mu daju ime. Preminuo je 1985. godine od leukemije, a ja sam nasledio od njega ime 1987. i kosu. Duško Radović zapisao je: "Birajte imena za svoju decu tako kao da će se jednog dana po njima zvati neka ulica". Po meni neće sigurno biti nazvana nijedna ulica, ali ovaj tekst hoće. Kada odrastete i kada naučite da volite sebe vaše ime postaje samo još Zanimljivo je da ovo (moje) “staromodno” ime sa sobom nosi “prećutni” prefiks da sam odrastao u poljoprivrednom gazdinstvu, ali nekim čudom sam dete iz grada. Nekoliko puta u životu sam se susreo sa neprijatnostima zbog imena. Jednom je profesor na fakultetu namerno akcentovao moje ime onako kako se ono ne izgovara da bi mi stavio do znanja da nisam iz Beograda i jednom prilikom me je neko nazvao “seljakom, seljačkog imena kome je mesto na livadi među ovcama”, ali nekako eto mene ovde. jedan šarmantan dodatak vašoj ličnosti, ma kakvo ono bilo. Vaše ime je vaš ponos. Napisao Milorad Milovanović
 
 
 
 
 
 
                         ŽIVOTNA PRIČA    
 
 
Život je kao putovanje vozom. Ljudi ulaze i silaze. Prilikom nekih zaustavljanja mogu se dogoditi prijatna iznenađenja. Ljudi proživljavaju srećne trenutke, ali ima i nezgoda, nesreća, tuge. Kad se rodimo i zakoračimo u voz, srećemo se sa ljudima za koje mislimo da će nas pratiti tokom čitavog našeg putovanja. Na primer, naši roditelji… Nažalost, kad-tad oni će sići sa voza i ostaviti nas bez svoje ljubavi, brižnosti, nežnosti, bez svoga prijateljstva i društva. Međutim, u voz će ući druge osobe koje će nam, takođe, biti veoma važne. To su naša braća i sestre, naši prijatelji i ljudi koje srećemo i koje ćemo zavoleti tokom putovanja. Mnoge osobe koje ulaze u voz gledaju na putovanje kao na kratku šetnju, Oni ne uživaju u predelima kraj kojih prolaze, ne žele da se zbližavaju sa drugima, pa kraj putovanja dočekaju sami. Drugi u ovoj vožnji kroz život nailaze samo na žalost i tugu. Ali ima i onih koji su u vozu, u toku vožnje, uvek nadohvat ruke i spremno pomažu onima kojima je pomoć potrebna. Mnogi, kada siđu sa voza, ostavljaju iza sebe trajnu čežnju. Neki nas uvaljuju u nevolje. Svima želimo srećno i prijatno putovanje! Mnogi ulaze i silaze a da ih nismo ni zapazili. Čudi nas što su mnogi putnici koji su nam veoma dragi negde u nekom drugom vagonu. Ostavljaju nas same u delu našeg putovanja. Ponekad pokušavamo da ih pronađemo i da se smestimo u njihov kupe. Međutim, na našu žalost, često ne možemo da sednemo kraj njih. Mesto pored neko drugi je već zauzeo. I takav je život. Prepun izazova, snova, maštanja, nadanja, prepun sastanaka i rastanaka bez ponovnog sastajanja. I nikad se ti trenuci neće vratiti. Zato, pokušajmo da svoje putovanja kroz život učinimo najlepšim mogućim. Pokušajmo da sa svima u vozu budemo u ljubavi. Pokušajmo da u svakom putniku vidimo ono najbolje u njemu. Setimo se i toga da na svakom ukrštanju životnih koloseka neki od vagona može da isklizne iz koloseka i da je putnicima u njima možda potrebna naša pomoć I sami možemo doživeti iskliznuće. Nadamo se da ćemo tada naići na putnika koji će nas razumeti. Najveća misterija putovanja je što ne znamo kada ćemo zauvek sići sa voza. Takođe ne znamo ni kada će naši saputnici sići. Pa ni oni koji sede do nas. Sigurno ću biti veoma tužan kada budem morao zauvek da napustim voz. Verujem da će veoma boleti rastanak sa nekim prijateljima koje sam sreo za vreme putovanja i koji su mi postali dragi. Međutim, gajim nadu da postoji glavna stanica i da ću videti kako svi moji dragi pristižu, sa prtljagom koji nisu imali kada su ulazili u voz. I biću srećan što se ponovo srećemo Usrećiće me pomisao da sam im baš ja pomogao do uvećaju svoj prtljag i da sam u njega stavio prave sadržaje. Moramo se truditi da imamo srećno putovanje i da znamo da se na kraju sva muka stostruko isplati. Pokušajmo da pri silasku sa voza ostavimo prazno sedište koje kod ostalih putnika, koji nastavljaju putovanje, budi čežnju i lepa i prijatna sećanja.