STUDIOooM

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

7 SRPSKI RADIO CAS cso Sv Sava iz Milvokija 2-17-2019.mp3

   Na stranici Srpski Radio Čas slušajte prošle emisije.                                 

Srpski Radio Čas cšo Sv Sava iz Milwaukee, Wi USA počeo je sa radom 1943 godine. Pre mene, Radio Čas su uspešno vodili: Marko Raković, Branko Stanić i Radmila-Rada Ninković. Marka bi ponekad zamenio Bob Milkovich a Radu njen brat Miša Ninković. Nada Rajnović je više od 10 godina govorila na Engleskom jeziku. U periodu od 1994g. do 1996g. na Radio Času su govorili Vlasta Stejić, Dr Todić, Tina Grubor, Nebojša Rajnović, Milena Gavran i Zorka Kondić. I da ne zaborovim da kažem, da Marša Jovanović više od 20 godina priprema materijal za Radio Čas u Crkvenoj Kancelariji i svake srede mi ga donese. Da bi Radio Čas uspešno radio, potreban je sposoban administrator. Trenutno Radio Čas nema administratora. Spomenuću administratore koje ja znam i koji su uspešno obavljali taj posao: Nikola Đilas, Laka Đilas, Jova Stojsavljević, Milan Jurić, Marko Vorkapić, Aca Gligorević i Nebojša Rajnović. Ako sam nekoga ne namerno izostavio, ja se izvinjavam. Milorad-Miša Dukić
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
U KAČARI 1990. Već desetak godina živim u Sremskoj Mitrovici. Radim kao nastavnik likovne kulture u Pinkijevoj školi. Skoro svakog petka popodne, sednem u svog žutog Fiću i pravac u zavičaj, u Mačvu, u maleno selo Metković. Naravno, uvek ponesem platno i boje... Uđem u ovu kačaru. Gledam stare kace i ostali krš - u tišini pored njih. Trebalo bi ovo slikati, ali fali još nešto. Razmilim se po komšiluku, da nađem baš ovakav džak(tkana vreća od kudelje), baš sa ovom zelenom štraftom. Uprtim vreću žita na moje desno rame, i usput na drvljaniku ugledam rešeto, koje- samo što nije završilo u šporetu. Sve ostalo na slici je autentično. Sedim na tronošcu, a na stolici sa naslonom- kao na štafelaju, platno 80x60. Uživam u tišini vremena. Mirišu jesenje jabuke i gunje. Časkom proleti vikend, a slika nije baš završena. Nije sve uravnoteženo, možda još neki detalj i potpis. Osmatram sve ovo u svom stanu, skoro dve godine. Osvetlim malo, il' zatamnim nešto, usklađujem sve. ~ E, posle je ova slika imala i svoje gledioce i prosce... Na moju sreću, nije se udala. Ivan Vešić, 07.02.2019. u Sremskoj Mitrovici
 
 
                   ZIMSKA IDILA

NENAD NIKOLIĆ- Zavejan je put za salaš moj.mp3

 
 
Evo šta je napisao Ivan Vešić u vezi ove postavke i Srpskog Radio Časa... Vrlo lako sam slušao radio emisiju. Čestitam za kvalitet, tonski besprekorno, kao i sadržaj i izbor muzike. Ovo o meni je dosta sitno i nisam mogao pročitati sa telefona, pa ću sutra na kompjuteru... Noćas na kompjuteru, uvećano pogledao i sa pažnjom pročitao. Imate osećaj za portret ličnosti. Sve skladno i sistematično(čak ni jednu slovnu grešku u prepisivanju teksta). Lepo ste me predstavili. Milo mi i veoma hvala...Zahtevan sam prema sebi, a i drugima. Moj komentar je spontana reakcija. Mogao bih i ovo reći ~ imate topao i autorativan glas. Rečenica stabilna, a izgovor za uzor. Ovde u Srbiji, naročito voditelji na televizijama prebrzo govore, rafalno ispaljuju reči bez osećaja za melodiju rečenice... kao automati. Meni je to nepodnošljivo i ne gledam ih. Drago mi je da ste sačuvali tehniku klasično lepog govora. Pozdrav iz zavičaja. Ivan Vešić
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Mix nezaboravnih kola sviraju Radojka i Tine Živković .mp3

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
                       ШУМАДИЈА ЗИМИ
 
 
 
 
 
 
 
 
               "Ž I V O T N A   P R I Č A" 
Život je kao putovanje vozom. Ljudi ulaze i silaze. Prilikom nekih zaustavljanja mogu se dogoditi prijatna iznenađenja. Ljudi proživljavaju srećne trenutke, ali ima i nezgoda, nesreća, tuge. Kad se rodimo i zakoračimo u voz, srećemo se sa ljudima za koje mislimo da će nas pratiti tokom čitavog našeg putovanja. Na primer, naši roditelji… Nažalost, kad-tad oni će sići sa voza i ostaviti nas bez svoje ljubavi, brižnosti, nežnosti, bez svoga prijateljstva i društva. Međutim, u voz će ući druge osobe koje će nam, takođe, biti veoma važne. To su naša braća i sestre, naši prijatelji i ljudi koje srećemo i koje ćemo zavoleti tokom putovanja. Mnoge osobe koje ulaze u voz gledaju na putovanje kao na kratku šetnju, Oni ne uživaju u predelima kraj kojih prolaze, ne žele da se zbližavaju sa drugima, pa kraj putovanja dočekaju sami. Drugi u ovoj vožnji kroz život nailaze samo na žalost i tugu. Ali ima i onih koji su u vozu, u toku vožnje, uvek nadohvat ruke i spremno pomažu onima kojima je pomoć potrebna. Mnogi, kada siđu sa voza, ostavljaju iza sebe trajnu čežnju. Neki nas uvaljuju u nevolje. Svima želimo srećno i prijatno putovanje! Mnogi ulaze i silaze a da ih nismo ni zapazili. Čudi nas što su mnogi putnici koji su nam veoma dragi negde u nekom drugom vagonu. Ostavljaju nas same u delu našeg putovanja. Ponekad pokušavamo da ih pronađemo i da se smestimo u njihov kupe. Međutim, na našu žalost, često ne možemo da sednemo kraj njih. Mesto pored neko drugi je već zauzeo. I takav je život. Prepun izazova, snova, maštanja, nadanja, prepun sastanaka i rastanaka bez ponovnog sastajanja. I nikad se ti trenuci neće vratiti. Zato, pokušajmo da svoje putovanja kroz život učinimo najlepšim mogućim. Pokušajmo da sa svima u vozu budemo u ljubavi. Pokušajmo da u svakom putniku vidimo ono najbolje u njemu. Setimo se i toga da na svakom ukrštanju životnih koloseka neki od vagona može da isklizne iz koloseka i da je putnicima u njima možda potrebna naša pomoć I sami možemo doživeti iskliznuće. Nadamo se da ćemo tada naići na putnika koji će nas razumeti. Najveća misterija putovanja je što ne znamo kada ćemo zauvek sići sa voza. Takođe ne znamo ni kada će naši saputnici sići. Pa ni oni koji sede do nas. Sigurno ću biti veoma tužan kada budem morao zauvek da napustim voz. Verujem da će veoma boleti rastanak sa nekim prijateljima koje sam sreo za vreme putovanja i koji su mi postali dragi. Međutim, gajim nadu da postoji glavna stanica i da ću videti kako svi moji dragi pristižu, sa prtljagom koji nisu imali kada su ulazili u voz. I biću srećan što se ponovo srećemo Usrećiće me pomisao da sam im baš ja pomogao do uvećaju svoj prtljag i da sam u njega stavio prave sadržaje. Moramo se truditi da imamo srećno putovanje i da znamo da se na kraju sva muka stostruko isplati. Pokušajmo da pri silasku sa voza ostavimo prazno sedište koje kod ostalih putnika, koji nastavljaju putovanje, budi čežnju i lepa i prijatna sećanja.
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
             POGLEDAJTE STRANICU "OGLASNA TABLA"
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
"VREDI PROČITATI i MOŽDA ZAPAMTITI"
        Život bi bio mnogo lepši kada bi se "manje" -  "više"
                          mogli da držimo ovih pravila.   
 
 
 
 
 
 
 
 
          "ZANIMLJIVO i POUČNO"
 
 
 
 
 
 
                    "DA SE PODSETIMO" 

NIKOLINI (BRATKOVIĆ) BISERI.mp3

NAJLEPŠA IGRA NA SVETU .mp3

Ljuba je svirao i pevao 50-ih, 60-ih, 70-ih i 80-ih godina u Milvokiju, Čikagu i okolini. Svirao je u ork. Beograd, ork. Srbadija i njegovom ork. Karađorđe. Pevao je i svirao harmoniku, gitaru i klavir. Ustvari, Ljuba je mogao da svira bilo koji muzički instrument.

Sećanje na Ljubu Velimirovića .mp3

Čivijaško kolo i Valjevska podvala.mp3

Kruševački umetnici .mp3

NAJLEPSA MELODIJA NA SVETU.mp3

 
 
       "Ovako se više ne peva i svira"

SRPSKI VIRTOUZ NA GITARI iz 20-og VEKA.mp3

DEDA i UNUK.mp3

ROMANTICNI TANGO IZ PROSLOG VEKA.mp3

nekad cvale bele ruze.mp3

Kolo ( čovek orkestar ).mp3

JEDNA LEPA PESMA U DUETU.mp3

Magla Padnala.mp3

ašik ostah.mp3

 
 
 
 
 
 

NEZABORAVNE PESME iz studija STUDIOooM kod Milorada - za website .mp3

Harmonika Ljubiše Pavkovića kao ceo orkestar.mp3

PESME i MONOLOZI iz KOSTANE - GOCA LAZAREVIC i LJUBA TADIC.mp3

O kafani kao instituciji koja balansira na tankoj niti između veselja i tuge ispisane su mnoge pesme. Mnogi su sve potrošili uživajući u dobroj muzici. Bez dobrog pevača i orkestra nije se mogla zamisliti Beogradska kafana, između dva svetska rata. Uz dobar roštilj i poneki špricer ostajalo se do zore. Ove pesme podsećaju na kafanu i kafanski ambijent Starog Beograda.

Kafanske pesme starog Beograda.mp3

Скадарска улица, дужине око 500 метара, налази се у најстрожем центру Београда. Због близине Народног позоришта, ту су крајем 19. и почетком 20. века становали многи глумци. Уз глумце су наравно дошли и други уметници, песници, писци, сликари. Сама "Скадарлија" је краћа и протеже се од Булевара деспота Стефана до Улице Страхињића Бана. Иначе, према подацима из публикације "Београд и његове улице" Данила Радојевића (Туристичка штампа, 1966.) улица је тако именована 1872. године, а како се звала пре тога, не зна се. Познато је да глумци (вероватно због треме) не једу ништа пре представе. Прилика да се нешто презалогаји, а и попије, је управо после представе, када падне тензија и већ се ближи поноћ. Због тога су у Скадарлији никле многе кафане, неке од најстаријих у Београду. Ту су зоре дочекивали уметници који су ушли у историју српске културе: Ђура Јакшић, Добрица Милутиновић, ... У Скадарлији је неко време живео наш познати писац и сликар Момо Капор. Скадарлија је била слабо осветљена, поплочана калдрмом, како је то био обичај у турско доба. Тај старински изглед задржан је и данас, само је простор између камења заливен бетоном. Тако је и настао стих: „Ноћу, кад је ситни сат, идеш Скадарлијом, да поломиш врат!“ Иначе ту је певао Тома Здравковић, а ваљало би споменути и Дивну Костић и Олгу Јанчевецки које су певале у кафани „Велика Скадарлија”

DEVET BISERA SKADARLIJE.mp3

KOD MILORADA u oci Sv Nikole 2014 godine .mp3

KOD MILORADA U OCI SVETOG NIKOLE 2015 GODINE.mp3

SAVILA SE GRANA JORGOVANA.mp3

Melodije koje sam nekada rado slusao.mp3

Volim s drustvom da popijem poneko pivce.mp3

Jesenje pesme po mom izboru.mp3

RUZE GAJIM OD SAMOG PROLECA.mp3

BAS ME JE BRINULA SEDA KOSA.mp3

VINSKE PESME po izboru urednika.mp3

ODABRANE KRAJISKE PESME.mp3

 
 
 
 
 
 

Pesme iz Uzickog kraja - Zlatibore...mp3

CIGANSKE-ROMSKE PESME PO MOM IZBORU.mp3

 
 
 
 

NEZABORAVNI SLAGERI.mp3

Melodije koje sam nekada rado slusao.mp3

 
 
 
 
 
 

STARE GRADSKE PESME SNIMLJENE 1977 GODINE KOD MILORADA U STUDIJU.mp3

NAJLEPSE ROMANSE SNIMLJENE KOD MILORADA 1977 GODINE.mp3

 
 
 
 
 
 
Free counters!