STUDIOooM

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

37 SRPSKI RADIO CAS cso Sv Sava iz Milvokija 9-17-2017.mp3

    Na stranici Sroski RADIO ČAS možete da pogledate           priloge Radio Času,da slušate prošle emisije i da

     pogledate slike sa piknika održanog 6-25-2017 god.

                                                       

Srpski Radio Čas cšo Sv Sava iz Milwaukee, Wi USA počeo je sa radom 1943 godine. Pre mene, Radio Čas su uspešno vodili: Marko Raković, Branko Stanić i Radmila-Rada Ninković. Marka bi ponekad zamenio Bob Milkovich a Radu njen brat Miša Ninković. Nada Rajnović je više od 10 godina govorila na Engleskom jeziku. U periodu od 1994g. do 1996g. na Radio Času su govorili Vlasta Stejić, Dr Todić, Tina Grubor, Nebojša Rajnović, Milena Gavran i Zorka Kondić. I da ne zaborovim da kažem, da Marša Jovanović više od 20 godina priprema materijal za Radio Čas u Crkvenoj Kancelariji i svake srede mi ga donese. Da bi Radio Čas uspešno radio, potreban je sposoban administrator. Trenutno Radio Čas nema administratora. Spomenuću administratore koje ja znam i koji su uspešno obavljali taj posao: Laka Đilas, Jova Stojsavljević, Milan Jurić, Marko Vorkapić, Aca Gligorević i Nebojša Rajnović. Ako sam nekoga ne namerno izostavio, ja se izvinjavam. Milorad-Miša Dukić
 
 
 
 
 
 
 
 
U prodavnici ploča primetih...
 
 
 
 
 
 
Gledano kroz objektiv ČaraPanovićeve kamere.
 
 
 
 
 
 
"VREDI POGLEDATI"
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
    Gledano kroz objektiv telefonske kamere STUDIOooM.
 
 
 
 
 
 
 
 
Gledano kroz objektiv STUDIOooM kamere.
     Sin Mihailo i unuk Caleb kod PORTILLOS
 Naši sinovi Marko i Mihailo - U18 United Serbs.
 
   Naši sinovi Mihailo(Mika) i Lale(Marko) 1970g.
       Mihailo i Marko u Mičel Parku 1973 god.
 
 
 
 
 
 
 
 
Gledano kroz objektiv moje stare foto kamere.
 
 
 
 
 
 
 
 
                   DA LI  ZNATE
  Da vas ljudi zovu uglavnom(80%) zato što im nešto treba.
            Ја mislim da je 20% - Primedba urednika.
Kanadska kompanija “Nevsun” okončala je istražne geološke radove u okolini Bora, u rejonu Čukaru peki i nedvosmisleno potvrdila da je resurs koji su istraživali najbogatije nalazište bakra i zlata na svetu, pišu “Večernje novosti”.
 
 
 
 
 
 
         Harmonika kao ceo orkestar

Harmonika Ljubiše Pavkovića kao ceo orkestar.mp3

 
 
 
 
 
 
                  AKO NISTE ZNALI
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
       "Ovako se više ne peva i svira"

SRPSKI VIRTOUZ NA GITARI iz 20-og VEKA.mp3

DEDA i UNUK.mp3

ROMANTICNI TANGO IZ PROSLOG VEKA.mp3

nekad cvale bele ruze.mp3

Kolo ( čovek orkestar ).mp3

JEDNA LEPA PESMA U DUETU.mp3

Magla Padnala.mp3

ašik ostah.mp3

 
 
 
 
 
 
 
 

PESME i MONOLOZI iz KOSTANE - GOCA LAZAREVIC i LJUBA TADIC.mp3

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
O kafani kao instituciji koja balansira na tankoj niti između veselja i tuge ispisane su mnoge pesme. Mnogi su sve potrošili uživajući u dobroj muzici. Bez dobrog pevača i orkestra nije se mogla zamisliti Beogradska kafana, između dva svetska rata. Uz dobar roštilj i poneki špricer ostajalo se do zore. Ove pesme podsećaju na kafanu i kafanski ambijent Starog Beograda.

Kafanske pesme starog Beograda.mp3

Скадарска улица, дужине око 500 метара, налази се у најстрожем центру Београда. Због близине Народног позоришта, ту су крајем 19. и почетком 20. века становали многи глумци. Уз глумце су наравно дошли и други уметници, песници, писци, сликари. Сама "Скадарлија" је краћа и протеже се од Булевара деспота Стефана до Улице Страхињића Бана. Иначе, према подацима из публикације "Београд и његове улице" Данила Радојевића (Туристичка штампа, 1966.) улица је тако именована 1872. године, а како се звала пре тога, не зна се. Познато је да глумци (вероватно због треме) не једу ништа пре представе. Прилика да се нешто презалогаји, а и попије, је управо после представе, када падне тензија и већ се ближи поноћ. Због тога су у Скадарлији никле многе кафане, неке од најстаријих у Београду. Ту су зоре дочекивали уметници који су ушли у историју српске културе: Ђура Јакшић, Добрица Милутиновић, ... У Скадарлији је неко време живео наш познати писац и сликар Момо Капор. Скадарлија је била слабо осветљена, поплочана калдрмом, како је то био обичај у турско доба. Тај старински изглед задржан је и данас, само је простор између камења заливен бетоном. Тако је и настао стих: „Ноћу, кад је ситни сат, идеш Скадарлијом, да поломиш врат!“ Иначе ту је певао Тома Здравковић, а ваљало би споменути и Дивну Костић и Олгу Јанчевецки које су певале у кафани „Велика Скадарлија”

DEVET BISERA SKADARLIJE.mp3

KOD MILORADA u oci Sv Nikole 2014 godine .mp3

KOD MILORADA U OCI SVETOG NIKOLE 2015 GODINE.mp3

Moravac - orkestar Avala.mp3

PESMA KOLO - PESMA KOLO - PESMA KOLO.....mp3

BRZE PESME i KOLO PRVI DEO.mp3

BRZE PESME i KOLO DRUGI DEO.mp3

Ljuba je svirao i pevao 50-ih, 60-ih, 70-ih i 80-ih godina u Milvokiju, Čikagu i okolini. Svirao je u ork. Beograd, ork. Srbadija i njegovom ork. Karađorđe u kome sam ja bio bubnjar. Pevao je i svirao harmoniku, gitaru i klavir. Ustvari, Ljuba je mogao da svira bilo koji muzički instrument.

Ljuba Velimirovic snimljen u studiju M 1969 g - u prolece kad procveta cvece.mp3

SECANJE NA LJUBU VELIMIROVICA.mp3

NAJLEPSA MELODIJA NA SVETU.mp3

PERA KESIC 12-27-2015.mp3

ODABRANE KRAJISKE PESME.mp3

Volim s drustvom da popijem poneko pivce.mp3

Jesenje pesme po mom izboru.mp3

RUZE GAJIM OD SAMOG PROLECA.mp3

BAS ME JE BRINULA SEDA KOSA.mp3

VINSKE PESME po izboru urednika.mp3

Civijasko kolo i Valjevska podvala.mp3

 
 
 
 
 
 
 
 

Pesme iz Uzickog kraja - Zlatibore...mp3

CIGANSKE-ROMSKE PESME PO MOM IZBORU.mp3

 
 
 
 

NEZABORAVNI SLAGERI.mp3

Melodije koje sam nekada rado slusao.mp3

 
 
 
 
 
 

STARE GRADSKE PESME SNIMLJENE 1977 GODINE KOD MILORADA U STUDIJU.mp3

NAJLEPSE ROMANSE SNIMLJENE KOD MILORADA 1977 GODINE.mp3

 
 
 
 
Free counters!